Представа ,,ЦИРКУС“ – СТОП НАСИЉУ
Друга крагујевачка гимназија, свечана сала, 18. октобар, 18 часова.
“Свет неће бити уништен од стране оних који чине зло, већ због оних који их гледају скрштених руку.”- А. Ајнштајн
Свечана сала Друге крагујевачке гимназије је, три дана узастопце, почевши од 18. октобра, била поприште несвакидашњег спектакла. Ученици сва четири разреда смера за сценске и аудио-визуелне уметности учествовали су у припреми и изведби перформанса “Циркус”.
Пре почетка самог перформанса публика је одгледала видео који су такође припремили ђаци овог смера, а на тему правилног понашања и владања у школи.
“Циркус” је кратка алегоријска драма о насиљу сваке врсте, заснована на интеракцији између насилника и жртава. Ова атракција може доћи у ваш град и позвати вас да будете сведоци ватреног шоу-програма, који, пак, леди крв у жилама.
Наташа Јаковљевић, професорка сценских уметности, која такође води драмску секцију, објашњава нам улоге циркуса: “Приказана су три класична типа насилника, онај који заводи, који обмањује и који “дресира”. Жртве су наивне и случајне, оне се претварају у марионете у том систему насиља.”
Оно што је за нас као друштво поражавајуће је што је овај измишљени вашар ужаса прототипе узео из реалног света.
Идејни творац перформанса говори да је насиље тема која се у друштву потискује на исти начин на који жртва негира то што проживљава. Попут ратних филмова који углавном имају антиратну поруку, и ова представа која наизглед глорификује циркус, има управо супротну поруку. Подстакнути тематском недељом са почетка ове школске године, када су са својим професорима разговарали о важним социјалним и хуманистичким темама попут емпатије, они су желели да на овај начин уједно искажу емпатију према жртвама, као и да подуче своје гледаоце. Актери су приказали спољашњи сукоб, који је објективно видљив, али и унутрашњу борбу која се одвија унутар жртве, као и њену перспективу, о којој други не могу знати.
Улогу у представи играла је Мо, помоћница у настави језика из Немачке, која је жонглирајући отворила спектакл. “Мислим да су плакати који су били окачени испред улаза пуно помогли разумевању представе. Представа би могла бити изведена и у Немачкој, али би гледаоци пре почетка, вероватно, били упознати са њеном темом и поруком.” казала је Мо. “Допало ми се што сам посматрала остатак представе иза сцене, сваки пут ми је лакнуло када би глумци мучитељи прошли поред мене, и на тренутак изашли из улоге, поново се понашали нормално.”
И сами глумци су признали да им је било тешко док су се припремали да уђу у ову улогу. Кажу да би их понеле емоције те би повремено канула и која суза.
Публика је, такође, имала своју улогу у овом хорору. Наиме, сви заједно, независно од пола, старосне доби, националности, занимања, степена образовања, статуса и слично, носимо улогу посматрача, људи који виде и свесни су насиља које се одиграва пред њиховим очима. У својим животима се често нађемо у овој улози, али на призоре не реагујемо из разних разлога.
Овим уметничким остварењем позвани смо да се пробудимо и престанемо да окрећемо главу на другу страну јер је насиље неман која постоји од кад је света и века. Шири се као вирус на који нико није имун.
“Циркус је постао наша реалност и ми га живимо, али сви интелектуални људи теже друштву без насиља и то је била и наша мотивација. Овим перформансом изразили смо жељу да насиљу коначно станемо на крај.” завршава професорка Наташа Јаковљевић.
Репортажа – Невена Цветановић
