Репортер: Невена Цветановић IV1
Kул, бај-д-веј, лајк.
Какве везе то има са школском славом Светим Савом?
Сваке године 27. јануара православна црква празнује Светог Саву, српског просветитеља и првог архиепископа Српске православне цркве, а прослављан је као школска слава још од 1840. године. Тада је на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца, да овај датум буде слава свих школа, такође одржана и прва Светосавска прослава у Крагујевцу.
Прва прослава састојала се од службе у цркви, а затим поласка поворке младих, учитеља, професора, црквеног реда и општинара до Лицеја где је организована приредба и ручак за госте.
Годину дана касније, Савиндан је био законски устоличен од стране Милоша Обреновића, а та вредна традиција сачувана је све до данас.
Светосавска академија у Другој крагујевачкој гимназији била је пример брижљивог неговања српске културе и образовања. Овогодишња прослава отпочела је, по обичају, резањем славског колача и кратком службом, а нашој школи била је указана та част да овај свети обред учини Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Јован. У своме обраћању, пожелео је свима присутнима успеха и мудрости.
Након Светосавске химне и поздравне речи директора школе Миољуба Д. Јоксимовића, отпочео је програм под називом Светосавље у Немањином дому, који су припремиле професорке српског језика и књижевности Бојана Чекановић, Милена Каличанин и Александра Радовановић и професорка музичке културе Нина Јосиповић.
Првенство су добили ђаци и професори који су марљивим залагањем у току претходне године постигли велике успехе на окружним и републичким такмичењима. Биле су им уручене дипломе, похвале и књиге на дар.
Посебно су се истакле литерарна и лингвистичка секција које су оствариле одличне резултате својим залагањима на пољу језика.
Новост у Светосавском награђивању била је награда Најдруг. Овим прелепим гестом посвећена је дужна пажња и поштовање хуманости, несебичности и алтруизму. Ђаци који су га добили, заслужили су ово признање својом искреном бригом за свог ближњег, и свима показали чиме се требамо највише поносити. Друга крагујевачка гимназија поносна је јер има ђаке који ће из ње изаћи као велики људи!
Након беседе коју је припремила и изнела ученица одељења III8, Милица Вељковић, уследила је музичко-сценска приредба у изведби ученика са смера за сценске и аудио-визуелне уметности и са пратњом хора.
„Немања: Милице, Наталија, Вера, како је у школи? Је л све у реду?
Милица: Како кад, а најчешће кул. Друштво је океј.
Наталија: Бај д веј, не мораш баш да питаш за оцене.
Вера: Лајк.
Стефан: Вера, какав лајк! Је л постоји нека српска реч за то!
Немања: Децо моја драга, чувајте свој језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ ако изгуби језик, земљу, душу? Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио.”
(одломак из представе Светосавље у Немањином дому по тексту Милета Медића Стефаново завештање српском народу, текст обрадила професорка Бојана Чекановић)
Домаћин овогодишње школске славе био је Милош Петровић, дипломирани економиста.
Професори, ђаци и сарадници Друге крагујевачке гимназије су својом Светосавском академијом показали да је могуће очувати своје корене, традицију и предање, као и да је наш мото Различитост знања – јединство успеха!
